Medijacija je postupak mirnog vansudskog rešavanja spornog odnosa u kojem strane dobrovoljno nastoje da sporni odnos reše putem pregovaranja uz pomoć posrednika (medijatora) koji, kao treće neutralno i nepristrasno lice, pomaže u pregovorima čiji je cilj postizanje zajedničkog prihvatljivog sporazuma.
U odnosu na sudski postupak medijacija je fleksibilniji, brži i jeftiniji postupak.
Postupak medijacije je hitan i može da traje najduže 60 dana.
Svi podaci i izjave u vezi sa medijacijom su POVERLJIVI.
Predlozi izneti tokom medijacije koji su dati radi zaključenja sporazuma ne mogu se koristiti u sudskom ili bilo kojem drugom postupku.
Medijacija je mnogo JEFTINIJI POSTUPAK u odnosu na sudski postupak.
Ako se postigne sporazum o rešavanju spora putem posredovanja nakon pokrenutog sudskog ili drugog postupka do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu, stranke se mogu osloboditi plaćanja sudskih, odnosno administrativnih taksi, u skladu sa zakonom koji uređuje sudske, odnosno administrativne takse.
U postupku medijacije svaka strana snosi svoje troškove, a zajedničke troškove snose na jednake delove, ako se nisu drugačije sporazumele.
Oslobađanje od plaćanja sudskih taksi u parničnom postupku ukoliko se spor reši medijacijom.
| Formalan postupak | Manje formalan postupak, fleksibilan, u neformalnoj, prijatnoj atmosferi |
| Za tuženog prinudan postupak | Dobrovoljan postupak |
| Po pravilu javan postupak | Privatan i poverljiv postupak (po pravilu isključena javnost) |
| Izvode se dokazi | Pregovara se |
| Fokusira se na tačke u vezi sa kojima se stranke ne slažu | Fokusira se na tačke u vezi sa kojima se stranke slažu |
| Utvrđuje se pravo | Utvrđuju se interesi i traži se najbolje rešenje |
| Sudija upravlja postupkom | Strane upravljaju postupkom, u dogovoru sa medijatorom |
| Sudija donosi odluku | Strane donose odluku |
| Donosi se presuda | Zaključuje se sporazum |
| Dugotrajan (nepredvidivo) | Brz i hitan postupak |
| Skup postupak (nepredvidivo) | Jeftin postupak |
| Neizvesnost | Strane odlučuju i preciziraju sporazum |
| Jedna ili obe strane mogu ostati nezadovoljne | Rešenje je obostrano prihvatljivo |
| Lične vrednosti, kultura, običaji i tradicija se zanemaruju a utvrđuje se pravo | Poštuju se lične vrednosti, kultura, običaji i tradicija |
| Međusobni odnosi se obično pogoršavaju | Odnosi postaju bolji ili ostaju isti |
| Žalba po pravilu odlaže izvršenje | Sporazum može odmah imati svojstvo izvršne isprave, kao pravosnažna sudska odluka |
| Parnični postupak je po pravilu praćen i postupkom prinudnog izvršenja, tj. dodatnim odlaganjem i troškovima suda i izvršitelja | Nakon postizanja sporazuma, strane po pravilu dobrovoljno izvrše sporazum |
| Može da bude vođen od strane drugog, ovlašćenog, lica | Neposredan – lično prisustvo je obavezno |
Medijator nije sudija. Medijator je treća neutralna osoba, koja posreduje između dve strane u cilju rešavanja njihovog spornog odnosa. Medijator nema pravo da savetuje stranke, ne zalazi u pravna pitanja i čuva tajnost postupka.
Medijacijom se mogu rešavati:
⦁ imovinsko-pravnim odnosi fizičkih i pravnih lica
⦁ porodični sporovi,
⦁ privredni sporovi,
⦁ radni sporovi,
⦁ upravne stvari,
⦁ sporovi iz oblasti zaštite životne sredine,
⦁ potrošački sporovi,
⦁ sporovi vezani za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnim i prekršajnim stvarima u pogledu imovinsko-pravnog zahteva i zahteva za naknadu štete kod krivičnih dela za koja se goni po privatnoj tužbi
⦁ kao i svi drugi sporni odnosi, u kojima posredovanje odgovara prirodi spornih odnosa i može da pomogne njihovom rešavanju.
Ukoliko se strane nisu drugačije sporazumele, postupak medijacije započinje prihvatanjem predloga za pokretanje postupka, odnosno zaključivanjem sporazuma o pristupanju posredovanju.Ako jedna strana uputi PREDLOG za zaključenje sporazuma o pristupanju posredovanju, druga strana je dužna da se o navedenom predlogu izjasni, u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga, pisanim putem.
Isto važi i u slučaju kada sud oceni da bi spor mogao uspešno da se reši posredovanjem, on može uz njihovu obostranu saglasnost, da uputi suprotstavljene strane na postupak posredovanja. Medijacija je moguća do pravnosnažnog okončanja spora, čak i u žalbenom postupku. Postupak medijacije se može pokrenuti i u toku postupka po pravnim lekovima i u toku izvršnog postupka.
Posrednik ne može da bude advokat koji zastupa jednu od strana u postupku ili ju je ranije zastupao, niti njen zakonski zastupnik ili staralac ili je to bio.
Pokretanjem postupka medijacije počinje zastoj sudskog postupaka i taj zastoj ne može trajati duže od 60 dana. Ukoliko strane postignu sporazum u medijaciji, taj sporazum ima snagu vansudskog poravnanja. Ukoliko se postupak medijacije sprovodi na osnovu uputa suda ili drugog organa, medijator je dužan da obavesti sud ili drugi organ o ishodu postupka medijacije. Strane ne moraju postići sporazum u medijaciji te se sudski postupak nakon toga nastavlja.
Ukoliko strane postignu dogovor, strane potpisuju sporazum o rešavanju spora posredovanjem. Taj sporazum potpisuju obe strane i medijator. Sporazum ima snagu vansudskog poravnanja, a strane ga mogu overiti u sudu ili kod javnog beležnika.
Sporazum može imati snagu IZVRŠNE ISPRAVE (odn. pravosnažne i izvršne sudske presude) ukoliko su ispunjena dva uslova: sporazum sadrži klauzulu izvršnosti, potpisi strana i medijatora su overeni kod javnog beležnika. Ovo znači da se na osnovu sporazuma postignutog u medijaciji (koji ima snagu izvršne isprave) može pokrenuti izvršni postupak, ukoliko sporazum ne bude ispunjen dobrovoljno i u predviđenim rokovima.
Ukoliko strane u postupku medijacije ne postignu sporazum zbog nesaglasnosti o pravnim pitanjima, mogu postići pisanu saglasnost o činjeničnim pitanjima, koja će se smatrati nespornim u sudskom ili drugom postupku.
Konflikti predstavljaju neizbežan deo svakodnevnog života. S obzirom da ne postoje dve osobe koje identično misle ili osećaju, različitosti, mimoilaženja u mišljenju i konflikti predstavljaju neoizbežan deo svakog odnosa. Kroz konflikte, mi upoznajemo međusobne razlike i tragamo za načinima da se te razlike premoste. Konflikt će biti konstruktivan onda kada, razlike vidimo kao normalne, a sukob kao šansu da se pronađu bolja rešenja i unapredi odnos.
Kada konflikt, nepoverenje i nezadovoljstvo odnosom poraste, ljudima može biti teško da izađu iz svojih pozicija i naprave neki pomak ka rešenju. Ponekad žele da se pomere i reše spor, ali strahuju da će njihovo popuštanje i pravljenje prvog koraka, druga strana opaziti kao slabost i povlačenje. Kada sukob prati nepoverenje, razočaranje, gnev, strah ili bol jako je teško objektivno proceniti i sam sukob i ulogu druge strane. Još je teže doći do rešenja koje će predstavljati zajednički interes i biti prihvatljivo za obe strane. U svim tim situacijama medijator pomaže da se emocije ispolje na funkcionalniji način, da se sagleda pozicija druge strane i otvore razne mogućnosti za dogovor. On pomaže zavađenim stranama da iskažu osećanja i pronađu način da zadovolje sopstvene potrebe, istovremeno vodeći računa i o potrebama i interesima druge strane.
